Пређи на главни садржај

Претражи овај блог

Glava u oblacima

Постови

Приказују се постови за фебруар, 2020

Прикажи све

фебруар 18, 2020

Kanap

Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Постави коментар

Новији постови Почетна

Омогућава Blogger

Glava u oblacima: Kada ne znam šta želim, uzmem pa pišem. Na taj način najbolje oslušnem sebe. Dozvolim da se misli pretoče u mastilo. Upalim svijeću, uzmem pero i počnem… Negdje davno sam čula: ,,Papir podnosi sve”. Sve tuge i boli, sve zrake sreće i repove prošlosti. Pišem, pustim slova da pronadju put, poput potočića koji se probija medju stijene. Redjaju se u riječi, rečenice. Poslože se poput lego kockica. Zna se gdje koja riječ pripada. Onda zastanem, udahnem… Često u tom uzdahu stane sve što nikad neće na papiru. U tih par sekundi uzdaha smjesti se ne samo par rečenica, citata, već cijeli moj život. Dogadjaji u obliku fleša se odviju pred očima, pa poblijedim, zadrhtim, uzmem čašu i otpijem gutljaj vode. Ni voda da sklizne niz grlo, zastane tu kao da su blokade u tijelu. Trgnem se, pogled mi privuče mastilo umeljano kapljicom vode koja se razlila po površini hartije. Gledam, ne trepćem. Pa se zapitam kako to da mi tijelo neće vodu, a hartija je tako lako prihvata… Pogledam u plafon i kažem sebi ,,Možeš ti to”, izdahnem i nastavim da pišem. Jer to me liječi, to je moj bensedin i bromazepam. To su sva moja čuda…

Иди на профил

Архивирање

2020 22

Пријави злоупотребу