Strast i orhideja

Jedna od onih noći koja miriše na strast i orhideje. Posmatram je kako zanosno njiše kukovima dok prilazi mom separeu; budi moju zločestu maštu.

Misao koja probija sve moguće granice pristojnosti i tik sam do toga da joj šapnem na uvo: ,,Želim te”. Ali ugrizem se za jezik, zastanem, udahnem, izbrojim do pet… ,,Želim da plešem sa tobom’’ izgovaram, a sve u meni vrišti ,,Sad i ovdje, ti i ja, sami u tami”.

Prihvatam je za ruku i dok prste poput paukove mreže pletem kroz njene, osjećam, dlanovi počinju da se znoje. Obuzima me talas toplote, kao da se nalazim u jebenoj Sahari.

Lijeva ruka je oko njenog struka.

Hm, jače je privlačim k’ sebi… Eto toliko da ne može da pobijegne… Eto toliko da shvati da je od ovog trenutka samo moja…

A ona, naivno naslanja usne na moje, bojažljivo, da mogu da joj osjetim samo uzdah…

Ne predaje se, a rado bi, osjećam to.

Naizgled tanana i krhka dozvoljava mi da vodim korake, al’ pogled je odaje, buntovnica.

To me i mami, tako tvrdoglava u mom naručju postaje razumna.

Tako buntovna na mojim usnama postaje poslušna.

Tako komplikovana u mojim rukama postaje eksplicitna.

A noć je tek počela…