Takva neka ljubav

Nisam zagovornik principa ,,Daj šta daš”. 

Kod mene to ne postoji. 

Ja znam šta hoću i šta želim. 

Ne vjerujem u tanane ljubavi, već u one gdje sve pršti, gdje se kosti lome, a vilice tresu, gdje srce ne kuca već lupa.

Vjerujem u ljubav koja ne guši, ne parališe da stojiš čvrsto nogama na tlu, već dozvoljava da se poput Rupelovog lešinara vineš u visine. 

Nisam ti ja za mirne luke, već za talase, brodolome, pusta ostrva i preživljavanje. Radije da izgaram od ljubavi nego da tinjam od iste. 

Nisam ti ja za takve stvari, moj dobri čovječe. 

Za mitove o ušuškanim toplim noćima i mirnim jutrima. 

Ljubav treba da se svira prstima, doživi očima, miluje usnama. Svaku notu moraš da joj znaš… Mora da stuji žilama, a istovremeno bude veličine kosmosa. 

Nemam ti ja vremena za kojekakve pokuse, lažna obećanja, kratkotrajna darivanja i uzaludna nadanja. Il’ osjetim ljubav ili produžim dalje. Lagala bih kad bih rekla da je obećavajuće. 

Naprotiv naći nekoga ko zna plesati na kiši, a da se pritom ne plaši da pokisne je skoro pa nemoguće… Takva neka ljubav.